МАТЕМАТИКА
Математика иза слике
Сваки рад је израчунат, не нацртан. Ово су стварне једначине и бројеви из програма који је направио баш овај примерак.
H(i, j) = (0.55 + 0.45·sin(2πf·(i + 0.6j)/G)) · (0.35 + 0.65·s(j/G))i = frequency band, j = time slices(t) = Σₖ aₖ·(½ + ½·sin(2π·fₖ·t + φₖ)) · Σⱼ bⱼ·e^(−((t − cⱼ)/wⱼ)²)- Мрежа
- 30 × 30
- Кула
- 900
- Фреквенције сигнала
- 5,802 · 15,055 · 3,086 · 14,985
- Таласи појачања
- 0,692±0,209 · 0,32±0,132 · 0,192±0,12
- Перлинов шум
- 4 октаве · опадање 0,5
- Највиша кула
- 7, 28
- Просечна висина
- 0,323
Облик води звучни сигнал састављен од фреквенција 5,802 · 15,055 · 3,086 · 14,985. Где је сигнал јачи, структура расте више.
Природа није савршено глатка ни потпуно насумична: облаци, планине и таласи су нешто између. Кен Перлин је 1983. године смислио шум који личи на природу: глатку функцију која даје случајне, али мекане промене. Програм сабира четири слоја (октаве) тог шума, сваки упола слабији и двоструко ситнији од претходног. Тако линије добијају живот, а не изгледају као да их је нацртао лењир.
ИСТОРИЈА
Откуд ова идеја
Град
- 1822
Жозеф Фурије објављује да се сваки периодични сигнал може разложити на збир синусоида. То је основа анализе звука.
- 1947
Белове лабораторије представљају „видљиви говор“: спектрограф који звук претвара у слику фреквенција кроз време.
- 1965
Кули и Таки објављују брзу Фуријеову трансформацију (FFT), па спектрограми постају доступни сваком рачунару.
Перлинов шум
- 1982
Кен Перлин ради на ефектима за филм „Трон“ и смета му што рачунарска слика изгледа превише „машински“.
- 1983
Перлин осмишљава свој шум, а 1985. га објављује на конференцији SIGGRAPH у раду „An Image Synthesizer“.
- 1997
Перлин добија Оскара за техничко достигнуће: његов шум постаје основа текстура дима, ватре и облака у филмовима.
- 2001
Перлин објављује побољшану верзију и „симплекс“ шум. Данас га користе игре, филмови и програмерска уметност широм света.
