МАТЕМАТИКА
Математика иза слике
Сваки рад је израчунат, не нацртан. Ово су стварне једначине и бројеви из програма који је направио баш овај примерак.
yᵢ(t) = bᵢ − A·env(t)·eᵢ·(1.56·n₁(t)² + 0.45·|sin(2π·f·t + φᵢ)|³·n₂(t))env(t) = Σₖ aₖ·e^(−((t − cₖ)/wₖ)²) · sin(πt)^0.6- Линија
- 38
- Носећа фреквенција
- 29,64
- Обвојнице
- 0,584±0,052 · 0,578±0,058
- Перлинов шум
- 4 октаве · опадање 0,5
- Узорака
- 22.838
- Фокусна линија
- 16
Природа није савршено глатка ни потпуно насумична: облаци, планине и таласи су нешто између. Кен Перлин је 1983. године смислио шум који личи на природу: глатку функцију која даје случајне, али мекане промене. Програм сабира четири слоја (октаве) тог шума, сваки упола слабији и двоструко ситнији од претходног. Тако линије добијају живот, а не изгледају као да их је нацртао лењир.
ИСТОРИЈА
Откуд ова идеја
Гребени
- 1809
Карл Фридрих Гаус објављује расподелу у облику звона. Свака планина на овим сликама је једна Гаусова обвојница.
- 1967
Џоселин Бел Барнел открива први пулсар. Сигнали пулсара приказивали су се управо овако, као наслагане линије, импулс по импулс.
- 1983
Кен Перлин осмишљава шум који овим линијама даје природну неправилност.
Перлинов шум
- 1982
Кен Перлин ради на ефектима за филм „Трон“ и смета му што рачунарска слика изгледа превише „машински“.
- 1983
Перлин осмишљава свој шум, а 1985. га објављује на конференцији SIGGRAPH у раду „An Image Synthesizer“.
- 1997
Перлин добија Оскара за техничко достигнуће: његов шум постаје основа текстура дима, ватре и облака у филмовима.
- 2001
Перлин објављује побољшану верзију и „симплекс“ шум. Данас га користе игре, филмови и програмерска уметност широм света.
